Радивоје Микић Орфејев двојник О поезији и поетици Бранка Миљковића Мада је на књижевној сцени провео сасвим кратко време, Бранко Миљковић је иза себе оставио необично значајан књижевни опус. То се најбоље види у издавању његових Сабраних дела (,,Градина”, Ниш 1972), у коме је Миљковићево стваралаштво представљено у четири тома, разврстано на поезију, преводе, критике и есеје… Далеко пре тога Миљковић је пажњи књижевне јавности привукао својим књигама (Узалуд је будим, 1957, Смрћу против смрти – са Блажом Шћепановићем, 1959, Ватра и ништа, 1960, Порекло наде, 1960 )… Чини се да у времену од Другог светског рата наовамо није било песника који је тако брзо заузео високо место у српској књижевности ХХ века…
