Konjić Grabonjić – Gordana Maletić U jednom carstvu, daleko, daleko, beše mirno seoce neko. U njemu starac sa tri sina, prva mu dvojica pametni. Tako o njima ceo svet kaže, ali za trećeg, ne lezi vraže, ništa se dobro nije reklo, te mu se ime „blesan“ steklo. Gajili oni pšenicu, mleli, pa je u gradić vozili beli. Al` neko noću pšenicu gazi! Lopova tog još niko ne spazi. Zato sad braća sad čuvaju stražu, junaci hoće da se pokažu.
