Mučnina – Žan Pol Sartr

Мучнина се креће близу нултог нивоа онолико колико је то могуће. Овде је свака нова реч, свака нова реченица напор, као да се језик константно урушава и поново спаја са стварима. У Мучнини Сартр пише о депресији коју је доживео као гимназијски учитељ у Авру средином тридесетих година двадесетог века. То је његово најличније дело. Антоан Рокантен, како се главна личност зове, доживљава ноћ као `сладуњаву, оклевајућу`, види своју руку `која лежи преко стола`, види `застрашујућу, опсцену голотињу` корена дрвета, и како његово црно стабло не нестаје, него сасвим супротно делује као `превелики залогај који застаје насред грла`. Повраћа му се од свих ствари око њега. Осећа се као да га је савладало нешто што не разуме, некакав преображај који прети да га потпуно паралише.“ Еспен Хамер, Унутарњи мрак